Šta je anksioznost?
Aksioznost je neprijatno stanje strepnje, iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice.
GOVOR TELA ANKSIOZNE OSOBE
– SKRIVANJE RUKU
– MRŠTENJE
– SPUŠTENA GLAVA
– GRICKANJE NOKTIJU
– CUPKANJE NOGE
– TRLJANJE VRATA
– IGRANJE SA KOSOM
– UTIŠANOST
Zašto se anksioznost uopšte javlja?
Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. To mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. To mogu biti zaostavština različitih trauma tokom života. Vrlo često se javlja kada osoba nije ni pod kakvim velikim stresom, ali je to posledica kumulativnog stresa. Postoje brojni faktori koji utiču na nastanak anksioznosti poput genetike, poremećaja lučenja neurotransmitera u mozgu, povišeno lučenje kortizola (hormona stresa), faktori okoline, konzumacija droga ili lekova itd. Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine kroz napade panike, sve vrste fobija, generalizovanu anksioznost, zdravstvenu anksioznost, opsesivno – kompulsivni poremećaj, socijalnu anksioznost. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.
MITOVI O ANKSIOZNOSTI:
– TO NIJE PRAVI MEDICINSKI PROBLEM
– TO JE PRIVREMEN PROBLEM
– LEČI SE SAMO PUTEM LEKOVA
– TO JE SAMO JEDAN OD NAČINA DA SE PRIVUČE PAŽNJA
Uglavnom se u početku javljaju somatski simptomi poput knedle u grlu, drhtanja (unutrašnjeg i spoljašnjeg), ubrzanog disanja, problema sa varenjem, nervozna creva, glavobolje. Vrlo je često praćeno sa poremećajima spavanja (problem sa uspavljivanjem, plitak san, rano buđenje, nesanica) i seksualnim problemima (nemogućnost doživljavanja orgazma, prerana ejakulacija, erektilna disfunkcija). Neretko se javljaju osećaji straha da će osoba izgubiti kontrolu i da će učiniti nešto loše (povrediti svoje bližnje). To su takozvane prisilne misli koje su sastavni deo opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Važna karakteristika većine ovakvih misli, slika je ta da njihov sadržaj nije u skladu sa suštinskim vrednostima i moralnim uverenjima osobe. Na primer, opsesivne misli mogu po svom sadržaju biti vezane za fizičko povređivanje sebe ili drugih, mogu biti povezane sa seksualno neprihvatljivim ponašanjem kao i bogohulne misli. Osobe koje imaju ovakve opsesivne misli ili slike plaše se da će zaista uraditi nešto što je u skladu sa takvim mislima.
Naš organizam u nameri da se oslobodi potisnutih osećanja koristi sve dostupne alate kako bi nas alarmirao da se nešto dešava. Ukoliko telesnim simptomima damo opravdanje poput umora, stresa na poslu, kod kuće, naš mozak će nam poslati uznemirujuće slike koje uglavnom probude i podstaknu na traženje pomoći.
Kako da se oslobodimo anksioznosti?
Prvi korak u oslobađanju je prepoznavanje i prihvatanje iste. To što ljudi ne dele svoje probleme, ne znači da ste prvi koji se suočava sa ovim izazovom. Bitno je da za početak pronađete nekog sa kim biste mogli razgovarati, preporuka je da to bude psiholog koji će vam pomoći u definisanju uzroka vaše anksioznosti i adekvatnim metodama pomoći da prevaziđete ovaj problem. Ljudi se često snebivaju odlasku kod psihijatra, budući da je odlazak kod njega kod nas i dalje tabu tema. Ponekad je potrebna mala pomoć da izađete iz začaranog kruga koji se u anksioznosti napravi (uznemireni ste zbog uznemirenosti) u čemu vam lekovi mogu pomoći. Uglavnom se u poslednje vreme primenjuju antidepresivi koji povećavaju nivo serotonina. Za to vreme dok traje terapija se svakako morate pozabaviti sobom kroz psihoterapiju i druge vidove relaksacije kako biste po prekidu terapije mogli da se lakše borite sa stresom i na vreme prepoznate nastanak anksioznosti.
Jedna od alternativa su i biljni lekovi koji u svom sastavu sadrže matičnjak, hmelj i valerijanu, ili čaj od matičnjaka koji mogu umanjiti tegobe. Bavljenje fizičkim aktivnostima, joga, meditacija takođe mogu pomoći u kanalisanju i oslobađanju od stresa. U osnovi svega je zapravo briga o vama samima, da odvojite vreme za sebe i ne zaboravite da ukoliko ste vi zadovoljni i srećni i drugi oko vas će biti. Nije sebično uzeti dan za sebe, otići na kratak put, pročitati omiljenu knjigu, otići u bioskop ili pozorište, “izbaciti sve iz kuće” kako biste uključili muziku i đuskali pred ogledalom.
NAUČITE DA VOLITE SEBE I NEMOJTE BITI PRESTROGI PREMA SEBI!
