Kada govorimo o dugom i zdravom životu, teško je zaobići Ikariu, grčko ostrvo poznato po velikom broju ljudi koji dožive duboku starost. Ikaria je jedna od tzv. „plavih zona“, područja u kojima je zabeležen neuobičajeno veliki broj dugovečnih stanovnika.
Naravno, ne postoji jedna namirnica, jedan suplement ili jedna navika koja može da objasni dugovečnost. Ipak, način života stanovnika Ikarije privukao je pažnju istraživača, a jedan od njegovih važnih delova jeste upravo tradicionalna mediteranska ishrana.
Šta podrazumeva mediteranska ishrana?
Mediteranska ishrana nije strogo definisan jelovnik, već način ishrane koji se tradicionalno razvijao u zemljama Mediterana.
U njenoj osnovi nalaze se:
- povrće i voće
- mahunarke
- integralne žitarice
- orašasti plodovi i semenke
- maslinovo ulje kao važan izvor masti
- riba i morski plodovi
- umerena količina mlečnih proizvoda, jaja i mesa
Poseban značaj ima to što se prednost daje celovitim i minimalno prerađenim namirnicama, dok je unos prerađene hrane ograničen.
Nije važan samo tanjir
Kada govorimo o Ikariji, zanimljivo je da se ne može izdvojiti samo način ishrane.
Tradicionalni način života uključuje i svakodnevno kretanje, društvene kontakte, odmor i dovoljno vremena za obroke i druženje. Stanovnici ostrva često imaju aktivan život, a kretanje je deo svakodnevnih aktivnosti, a ne samo planiranog treninga.
Upravo zbog toga mediteranski način života ne treba posmatrati samo kroz pitanje „šta jedemo“, već i kako živimo.
Zašto se mediteranska ishrana povezuje sa zdravljem?
Mediteranska ishrana obezbeđuje veliki broj namirnica bogatih vlaknima, vitaminima, mineralima i različitim bioaktivnim jedinjenjima. Maslinovo ulje, orašasti plodovi, povrće, voće i riba obezbeđuju i različite vrste korisnih masti i drugih nutrijenata.
Brojna istraživanja povezuju pridržavanje mediteranskog obrasca ishrane sa povoljnim uticajem na bolesti srca i krvnih sudova, kao i poremećaje metabolizma i manjim rizikom od pojedinih hroničnih bolesti.
Ipak, važno je naglasiti: povezanost ne znači da je mediteranska ishrana sama po sebi „lek za dugovečnost“. Na dužinu i kvalitet života utiču brojni faktori – genetika, fizička aktivnost, san, stres, životna sredina, zdravstvena zaštita i mnogi drugi.
Šta možemo da preuzmemo iz ovog načina života?
Ne moramo živeti na grčkom ostrvu da bismo usvojili neke od njegovih dobrih navika.
Možemo početi jednostavno:
Više povrća, više mahunarki, više celovitih namirnica, više kretanja, manje prerađene hrane. I više vremena za obrok, porodicu i prijatelje.
Možda tajna dugovečnosti ipak nije u jednoj „supernamirnici“, već u malim navikama koje svakodnevno ponavljamo.
Ikaria nas na to dobro podseća – zdrav život nije samo ono što stavimo na tanjir, već i način na koji živimo.
