Uloga Vitamina D u borbi sa pandemijom COVID-19

Da li nam vitamin D može pomoći u borbi sa pandemijom COVID-19? U ovom članku vam detaljnije govorimo o „sunčanom“ vitaminu D i prenosimo vam rezultate poslednjih naučnih istraživanja.

Šta je vitamin D i koja je njegova uloga u našem organizmu?

Vitamin D je liposolubilan vitamin (rastvorljiv u mastima) koji je prirodno prisutan u nekim namirnicama, ali se često dodaje drugoj hrani i dostupan je u obliku suplemenata. Vitamin D ima svojstva i hormona i vitamina i neophodan je za pravilno formiranje kostiju. Dostupan je u 2 oblika, kao ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Holekalciferol je prirodni oblik vitamina D koji se sintetiše u koži iz endogenog holesterola nakon izlaganja sunčevoj svetlosti. Ergokacliferol se unosi putem hrane biljnog porekla i često se koristi da se hrana obogati vitaminom D (mleko, testenine, hleb, margarin).

Iako je glavna funkcija vitamina D u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i formiranju i održavanju jakih kostiju, nedavna istraživanja takođe sugerišu da dovoljan unos ovog vitamina može pružiti zaštitu i smanjiti rizik od razvoja osteoporoze, hipertenzije, raka i nekoliko autoimunih bolesti.

Pozitivan efekat vitamina D u proizvodnji antitela dokazan je kroz brojne studije, pri čemu više od 500 studija podržava ulogu ovog vitamina u jačanju imuniteta.

Vitamin D i COVID-19: Šta ih to povezuje?

Nedavno je povučena paralela između deficita vitamina D (nizak nivo vitamina D) i faktora rizika za obolevanje od COVID-19: kao što su gojaznost, starija populacija i tamnija koža ( afričko ili azijsko etničko poreklo). Ovo je navelo istraživače na hipotezu da bi suplementacija vitaminom D mogla biti pogodna bilo kao prevencija ili kao terapija  za COVID-19 (Martineau, 2020).

Profesor farmakologije sa Torinskog univerziteta (Italija), D’Avolio, primećuje da nekoliko dokaza opravdava ulogu vitamina D u smanjenju rizika od COVID-19, uključujući:

• da se izbijanje pandemije dogodilo zimi, u vreme kada je koncentracija vitamina D niska (na šta i drugi autori ukazuju); da je broj slučajeva na južnoj hemisferi (period pred kraj leta) bio nizak
• da je utvrđeno da nedostatak vitamina D doprinosi akutnom respiratornom distres sindromu (ARDS);
• i to što se stopa smrtnosti povećava sa godinama (> 70 godina) i sa komorbiditetom (više hroničnih bolesti), a sve je to povezano sa nižom koncentracijom vitamina D. (D’Avolio- Grant 2020.).

Šta su pokazala klinička istraživanja?

Neki od rezultata studija koje su ispitivale povezanost deficita vitamina D i COVID-19 pokazuju:

• Primećeni su značajno niži nivoi vitamina D kod pacijenata pozitivnih na COVID-19, u poređenju sa pacijentima koji su bili negativni  (D’Avolio, 2020.).
• Pokazalo se da je nedostatak vitamina D čest kod pacijenata sa COVID-19 (Pizzini, 2020.).
• Povećan je prijem pacijenata u jedinicu intenzivne nege sa deficitom vitamina D (Panagiotou, 2020.)
• Povećan stepen ozbiljnosti same bolesti i mortalitet (Brenner, 2020.; Maghbooli, 2020.-pretprof; Carpagnano, 2020., Radujković, 2020.).

Godine i rizik za COVID-19

Klinička slika obolelih od korone je teža kod starijih pacijenata, takođe ta populacija ima i najveću stopu smrtnosti kao posledicu COVID-19.

Koncentracija vitamina D u serumu se smanjuje sa godinama. Razlozi za to su smanjen boravak na otvorenom pa samiim tim i smanjena izloženost suncu gde usled toga dolazi i do smanjenog stvaranja vitamina D. Takođe, data populacija je izložena i većoj upotrebi lekova koji smanjuju nivo vitamina D u krvi. U date lekove spadaju: antiepileptici, antineoplastici, antibiotici, antiinflamatorni lekovi, antihipertenzivi, antiretrovirusni, endokrini lekovi i neki biljni lekovi.

Štaviše, ne treba zaboraviti da je bivši direktor Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dr Tom Frieden, predložio upotrebu vitamina D u borbi sa pandemijom- COVID-19 (Mart, 2020.)

Zato radite na jačanju imuniteta, pridržavajte se predloženih epidemioloških mera, iskoristite svaki iole sunčan dan i nadoknadite sebi vitamin D!