Da li vam se čini da ove promene vremena poprilično utiču na vaše raspoloženje i sveukupno zdravstveno stanje? Znate li zašto je to tako?
Prema klimatološkom kriterijumu, podela na godišnja doba (za veći deo Srbije) izgleda ovako:
1) proleće – od 10. marta do 25. maja (77 dana),
2) leto – od 26. maja do 11. septembra (109 dana),
3) jesen – od 12. septembra do 23. novembra (73 dana),
4) zima – od 24. novembra do 9. marta (106 dana).
Klimatološki kriterijum je određen kombinovanjem kretanja srednjih dnevnih i maksimalnih temperatura po mesecima u godini za dato područje. Kao što se iz ove podele može videti, godišnja doba ne traju podjednako (kao što je to slučaj u astronomskoj i meteorološkoj podeli), već postoji jasna podela na dva osnovna (leto i zima) i na dva prelazna (proleće i jesen) godišnja doba. Ovoj podeli se mogu obradovati ponajviše meteoropate koje ne gledaju na dolazak proleća/jeseni sa takvim oduševljenjem.
Šta je zapravo meteoropatija?
Izraz meteoropatija potiče od grčkih reči “meteoron“ (nebeska pojava) i „pathos“ (bolest, patnja) i odnosi se na tegobe koje se javljaju pod uticajem klimatskih promena, poput promene temperature, vlažnosti i atmosferskog pritiska vazduha, kao i količine dnevne svetlosti. Uglavnom se ove tegobe javljaju neposredno pre ili posle vremenskih promena. Najosetljiviji su hronični bolesnici, starije osobe i žene srednjih godina. Zavisno od starosti, pola i opšteg zdravstvenog stanja i tegobe se razlikuju. Uglavnom su to umor, promene raspoloženja, smanjena koncentracija, poremećaji spavanja. Mogu se javiti i vrtoglavica, nesvestica, bol na mestu ožiljka ili povrede, glavobolje, reumatska oboljenja i srčane tegobe (lupanje srca i promene pritiska).
Određena stanja i uticaj vremenskih prilika na njih
Migrene – glavobolje koje nastaju zbog skupljanja ili širenja krvnih sudova mozga. Bol je lokalizovan uglavnom na jednoj strani glave ili lica. Okidači su raznovrsni, od stresa, hrane, hormonskog disbalansa do uticaja vremenskih prlika.
Glavobolje usled sinusitisa – Sinusitis je zapaljenje koje u većini slučajeva počinje upalom koju prouzrokuje prehlada, alergijska reakcija ili napad, ili nešto što iritira sinuse. Jesen može uticati dvojako na pogoršavanje simptoma bolesti, što promenom temperature, što pojavom respiratornih infekcija.
Artritis – Bolest koja se manifestuje bolom i ukočenošću zglobova. Nagle promene atmosferskog pritiska i vlažnosti dovode do pojačavanja bola kod pacijenata sa artritisom dok niske temperature pojačavaju ukočenost. Usled pada atmosferskog pritiska dolazi do širenja tečnosti i gasova, uključujući i sinovijalnu tečnost i vazduh unutar zglobnih ovojnica, što može da uzrokuje pritisak na tkivo koje je pod upalom ili povredom, pojačavajući samim tim i bol.
Astma – je bolest koja se karakteriše otežanim disanjem usled sužavanja disajnih puteva i smanjenom prohodnošću vazduha. Posebne probleme stvara bronhijalna astma budući da u jesen cvetaju korovi koji izazivaju alergijsku reakciju. Infektivno-alergijsku astmu karaketrišu napadi gušenja izazvani hroničnim upalnim procesima bronhija i pluća. I taj tip astme se pogoršava u jesen jer su respiratorne infekcije učestalije.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) – zajedno sa drugim oboljenjima predstavlja faktor rizika za nastanak angine pektoris i infarkta srca. Promene su izrazite kod pada atmosferskog pritiska i temperature.
Gastritis i čir na želucu i duodenumu – za one koji pate od gastritisa ili upale sluzokože želuca proleće i jesen su neprijatna godišnja doba. Promene spoljašnje temperature predstavljaju stres za organizam, a naročito za organe za varenje. U jesen dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se tegobe pojačavaju.
Jesenja depresija – kako lepi sunčani dani izmiču i dan postaje kraći, kod ljudi se često u jesen javlja promena raspoloženja koja može biti praćena apatijom, nesanicom, problemima sa koncentracijom, gubitkom energije i napetošću. Jedan od uzroka je manje sunčeve svetlosti, što dovodi do pada nivoa serotonina. Ovaj hormon utiče na raspoloženje, apetit i režim spavanja. Takođe manje vitamina D dovodi do jesenje depresije.
Nadam se da vam se ovaj članak dopao i da ste naučili nešto novo!
Srdačan pozdrav do sledećeg čitanja,
Vaša dr Jelena Grozdanović,
Goodwill Medical Tim
